Noć u Rovinju

Kišni dan

Desert rose

After the rain has fallen

Babaroga

Stajala sam na prozoru i posmatrala ulicu. Komšinica sa prvog sprata, neverovatno stara žena, izašla je napolje da prošeta. To je radila svaki dan. Ovaj put su je Cigančići gađali kamenjem, jer je ružna i stara. Pomislila sam kako može da umre za dan dva i da joj poslednji događaj u životu ostane to kamenovanje i psovanje. Strašno. Onda sam se setila neke druge situacije … Kada smo bili mali, jedna žena je svaki dan prolazila našom ulicom. Bila je poprilično ružna i naš deda nas je plašio rečenicom: “Evo ide Babaroga!” Mi smo bežali u kuću kad je vidimo i verovatno vikali “Babaroga, Babaroga!”, a ona bi samo rekla “Dobar dan.”
Komšinica sa prvog sprata umrla je nekoliko dana posle. Nikada do sada nisam pomislila kako se osećala Babaroga.

Umor

Nikada nisam sigurna gde prvo počinje, u duši ili u telu. Taman kad pomislim da me noge ne drže, shvatim da je to saznanje došlo umotano u jezivu malodušnost. Kod mene to tako ide. Onda stepenice. Kao da beskonačno rastu ispred mene i nikad kraja, a početak je već na početku bio daleko. Vremenom sam se naučila da treba da preturam džepove dok se penjem, jer nema goreg poraza od trenutka kad ugledam vrata stana, a ključa nigde. Šta će ćoveku toliki džepovi? Kao da sila gravitacije nije dovoljna! Onda glad koja se stvori odjednom i ono podmuklo krčanje u crevima. A zatim sudovi, noćna mora svakog ko živi sam. Kad konačno osetim krevet celom dužinom svoga tela i pomislim u sebi jedno dugačko i teško:”Mmmmm!”, kao da čitav svet potone u dušek. Slatki osećaj oduzimanja u rukama i nogama, kapci teški kao vrata zamka i …nepomeranje. Malodušnost počinje da čili iz mene kroz prste na rukama i stopalima. I taman kad pomislim da nema uzvišenijeg osećaja počinje da zvoni telefon. I gde sam sad zaturila onu malodušnost?!

Glad u tri slike

Otvorilo se nebo

(Ne)Običan dan

Konačno, knjiga je gotova! Izvinjavam se na ovolikom čekanju, ali nadam se da se isplatilo. Ova knjiga nije kao sve druge knjige. Dala sam sebi tu slobodu da pokušam da napravim potpuni doživljaj. Ima tu fotografija, ima crteža, mesta na kojima sam bila i koja su ostavila traga. Nadam se da ćete uživati u njoj kao što sam ja uživala stvarajući je. Možete je skinuti ovde:
(Ne)Običan dan/3MB/

Obavestenje

Postovani citaoci,
Trenutno je u pripremi pdf izdanje knjige sa svim pricama. Uskoro cete moci da ga skinete u celini. Na zalost, necu stici da napisem nista novo u medjuvremenu. Hvala na strpljenju. Srdacan pozdrav :)