Daleko

»E,eee, lako je tebi. Bas te briga...», rekao je kao i svaki put i zapalio cigaretu. Uvek mi to kaze posle mog odgovora na pitanje «Sta ima novo». Neki coskovi naseg razgovora ostaju isti. Vec deset godina pijemo tu kafu i caskamo, sedimo jedno preko puta drugog, sve je isto samo se prostor menja. Dobro poznajem taj pokret paljenja cigarete i prvi dim, pogled sa laganim osmehom i iscekivanja mog odgovora na sitna bockanja i posalice. Za sekund pomislim kako jednom mozda necu imati zelju da odgovorim i kako ce tada u stvari prestati da mi bude bitno, da mi bude stalo...u tom trenutku postajem svesna da sam vec ravnodusna. Razmisljam kako je moj zivot vec daleko od tog zacaranog kruga i kako ovaj put nemam zelju da pricam sta sve ima novo. Gurnula sam ruke dublje u dzepove narandzastog duksa i zagledala se u reku. Negde u mojoj dusi bilo je jutro, upravo se ukljucivao radio sat i ja sam otvarala oci...