Thursday, August 25, 2005
U stvari
Da li se stvarno ostvaruju one zelje koje jako pozelimo, one koje dugo zelimo i koje nam se cine vece od nas samih? Da li je moguce da ih ponekad toliko jako zelimo da previdimo trenutak u kome nam se pruzi prilika da ih ostvarimo? Ili se dovoljno naviknemo na to da samo zelimo i kada dodje trenutak ispunjenja, mi se uplasimo i pravimo se da ne primecujemo, jer sta ako ipak ne uspe i lepa zelja postane ruzno i bolno neispunjeno ocekivanje koje pece u vrhovima prstiju... Vrhovi prstiju... u stvari sve sto sam ikad osetila, svako zadovoljstvo i svaki savrseni trenutak desio se tu, bas na tom mestu, ne kao dodir, ne kao samo culo, vec kao savrseno zadovljstvo stvaranja. Gledam svoje ruke i svoje prste, ostali su mali, nekako deciji. Kao da su rasli i odjednom stali. Kao da nisu zeleli da porastu...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
5 comments:
Pa, mislim da je to subjektivna stvar. U stvari, mislim da se to ljudima desava, tj. ostvaruju im se najvece zelje, ali subjektivno je da li ce oni to primetiti i da li ce to prihvatiti.
Meni se najveca zelja ispunila i to u trenutku kada sam maltene prestao da verujem da se takve stvari dogadjaju.
E ali dugo vec pratim ovaj blog, i uvek se osecam da ce bilo koji moj komentar biti i suvise suvisan.Ali evo dok sam za sekundu pobedio taj osecaj da ugrabim da ti kazem da je ovo sve fantasticno !
hvala :)
a ima i primera ljudi koji sta god da pozele... i kad to jako pozele... i razmisljaju puno o tome... bas se ne desi. A kad ne razmisljaju, kad su ravnodusni prema tome sto zele da se desi.... desi se.
think negative to be positive.
Eh ti vrhovi prstiju... ranije nisam obraćao pažnju... ali sada, primećujem...
Post a Comment