Noc

Tiha i previse topla za septembar. Negde u daljini mirisa cini mi se da osecam jesen... a mozda samo previse zelim da osetim taj miris pa ga prizivam u svesti. Svaki put se tiho usunja i ja ne primetim kako dolazi. Samo primetim da je sve zuto i prohladno, nekako previse tiho i kao da spava. Iz detinjstva mi je ostao neki miris malih slatkih jabuka koje su uvek stajale u pletenoj korpi, ne ubrane vec sakupljene jer to znaci da su dovoljno zrele. Citava jesen me u stvari podseca na jabuke... i mozda po neki miris dunja, peceni krompir i kisu...mnogo kise. Jednom mi je neko rekao da ljudi u stvari umiru u ono godisnje doba koje najvise vole. Valjda je to najbolji nacin da umru srecni, ne znam. Ja volim jesen. Sakriva se iza gomile lisca i tera da guramo ruke dubelju dzepove. Nedostaje mi ona trema pred pocetak skole ili fakulteta, cak i spremanje ispita za oktobarski rok i svest o poslednjoj sansi. Ona izludjujuca trema i olaksanje kad ocena padne u indeks. A nekad mi se sve ovo sad cinilo miljama daleko.